"IGRALI SMO KAO DA JE PITANJE ŽIVOTA I SMRTI" Čuveni Srbin otvoreno o svemu: Isključenje na debiju, šokirani Španci, PARANORMALNA dešavanja protiv Argentine...
Legendarni kapiten futsal reprezentacije Srbije, Bojan Đura Pavićević, dobro je poznato lice u svetu magične igre na petoparcu, kako na ovim prostorima, tako i u Evropi i svetu.
Sada je gospodin Pavićević direktor ženskih i futsal selekcija u FSS, a u emisiji "Svet malog fudbala" otvorio je dušu i pričao o brojnim zanimljivim temama. O prvom delu emisije, gde je govorio o klupskoj karijeri, već smo pisali, dok je u drugom delu centralna tema bila reprezentacija i igrački dani u nacionalnom timu.
Debi obeležio crveni karton
- Verujem da je reprezentacija svima sve, ali kako se ljudi ophode prema nacionalnom timu, deluje mi da je meni više nego svima zajedno stalo do toga. Reprezentacija je jedini razlog zbog kog sam ja i bio u svemu ovome i da nije bilo nje, ja verovatno ne bih ni igrao futsal. To mi je bila kruna sportskog života, da igram za reprezentaciju, napravimo neki uspeh… Ja sam o tome maštao, sanjao i sve sam radio zbog toga - počeo je priču Bojan Pavićević, pa se osvrnuo i na svoj debi:
- Prva utakmica mi je bila u Kanjiži, prijateljska, sa Mađarskom. U pitanju je bila studentska reprezentacija do 28 godina, Deničić nas je vodio. Nama je u reprezentaciji bio trener Goran Savićević, zamenik mu je bio Sveto Ljesar, ali kada se okupljala ta studentska reprezentacija u Srbiji, nisu dolazili, već ih je menjao Denčić. Igrao sam tri ili pet minuta i dobio sam crveni odmah! Baš se sećam tog momenta. Ubrzo je stigao poziv za A tim gde sam zatekao vrhunske starije igrače koji su se opraštali. Andrejić, Tadić, Dragoljević… To su strašni igrači bili! U Italiji smo igrali dve prijateljske… To su moji počeci i mene je reprezentacija najviše nosila kroz karijeru.
Uvek Španija i Rusija
Reprezentacija u to vreme nikako nije imala sreće kada je žreb u pitanju.
- Imali smo nesreću koja nas je pratila da svaki put izvučemo Španiju i Rusiju. Toliko često smo igrali da nama više nije bilo dobro. Svaki put, ili Španija ili Rusija! Prva i druga reprezentacija Evrope! Mi smo bili toliko dobri, igrali su igrači iz Srbije i Crne Gore, da smo im uvek parirali u egalu. Ipak, sa njima se nije moglo izaći na kraj… To je gol razlike, dva, pa nerešeno… Ali, ne možemo da ih prođemo jer jedan ide dalje! Bila je i ta čuvena utakmica u Zrenjaninu 2002. godine, „Medison“ je bio toliko pun, da ako je 3.000 ljudi bilo unutra, još toliko ih je ostalo ispred! Ako bih nešto mogao da izdvojim, voleo bih nju. Najbolja i najtužnija utakmica za mene. Izgubili smo, a ja sam dva kola lige propustio zbog tog poraza. Toliko sam se potresao, tako je to uticalo na mene…
Igrao je Pavićević za Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru, a potom i Srbiju.
- Imali smo vrhunske igrače iz Crne Gore, pre svih Daka Bojanović i Ćetković, Dačo Todorović, Kecojević, pre toga Medojević, Žarić… Ne bih da preskočim nekoga… To su sve vrhunski igrači bili. Šteta što nisu bili sportisti u glavi, jer su to vrhunski igrači. Gde oni igraju, ta ekipa teško gubi! Nebitno da li je preko puta nas Španija ili neko drugi. Imali smo i Rusiju 2004. jedva su nas prošli… Zatim je došlo do razdvajanja Srbije i Crne Gore, stasali su mnogi, Marbo je u velikom naboju… I dolazimo do prvog Evropskog prvenstva kao Srbija!
Jedan detalj Bojan Pavićević je posebno izdvojio.
- Najveće uspehe u reprezentaciji smo pravili kada je iz Marba dolazilo osam reprezentativaca. Reprezentacija je bila Marbo, trenirali smo zajedno tokom cele godine, bili smo uigrani, spremni… Posle toga je bio Ekonomac iz kog je dolazilo šest, a iz Marba četiri reprezentativca i ponovo smo bili uigrani. Posle je njih bilo sedam, osam, nas četiri, pet, Nišlije su već igrale u Beogradu. To bi trebalo napomenuti, sve na kraju dolazi iz klubova! Kada nemaš to u klubovima, teško je da se napravi reprezentacija. Može da dođe Murinjo na kvadrat, jako teško će mu biti. Mi smo dolazili selektoru na gotovo, nismo mogli biti uigraniji. Naravno, otišli smo na Evropsko prvenstvo.
Kostobran za istoriju
Na prvo Evropsko prvenstvo pod imenom Srbija, naša reprezentacija otišla je posle jedne bizarne situacije. U meču odluke protiv Azerbejdžana, pri rezultatu 5:5 koji je odgovarao našem timu i kontri protivnika, futsaler Srbije, Zoran Benić, sa klupe je kostobranom sprečio rivala da uđe u šansu.
- Ja sam tad bio kažnjen, jer pre toga, ja mislim protiv Rusije smo igrali, Portugalci su teško sudili, ja sam odreagovao kako sam odreagovao, dobio sam crveni i propustio sam te kvalifikacije. To se desilo protiv Azerbejdžana, neka ludačka utakmica, gde Beni (Zoran Benić), pada napamet nešto neverovatno. Pa, to samo Nišlijama i može da padne napamet (smeh). Vadi kostobran tokom kontre Azerbejdžana, gađa i pogađa loptu, zbuni protivnika, on stane i tu krene haos! Prođe vreme i tako mi odemo na to prvo Evropsko prvenstvo!
Španci šokirani
To prvo Evropsko prvenstvo pod zastavom Srbije posebna je priča.
- Došli smo spremni, odličnu ekipu smo imali, ali i pakleno tešku grupu. Prva utakmica bila je sa Rusima, da nismo igrali na otvaranju protiv njih siguran sam da ne bismo izgubili. Svi smo bili u grču, izgubili smo 5:3, a drugi meč smo igrali sa Špancima! Čuveni meč, gubili smo 1:0, u završnici smo im dali gol iz našeg prekida „Belgije“. Malo smo promenili akciju na poluvremenu, ja sam odigrao petom Rajiću, on je dao gol… Ja i sada ne mogu face da im zaboravim! Ništa im nije bilo jasno! Imali smo sreće što je bio minut do kraja. Da je bilo tri minuta, mislim da se ne bismo spasili… Završilo se 1:1, a ta Španija je bila zaista nestvarna ekipa. Na kraju, dobijamo Ukrajinu, a ja se sećam da 15 minuta nisam mogao da se istuširam od bolova i umora. Bili smo neiskusni, igrali smo kao da je pitanje života i smrti!
Šamar od Rumuna
Posle toga Srbija je postala standardan učesnik velikih takmičenja.
- Posle toga smo bili redovni učesnici, ja sam igrao tri Evropska i jedno Svetsko prvenstvo. Prvo preskakanje bilo je kada sam se ja oprostio. To je bila najveća katastrofa, u baražu smo ispali od Rumuna. Zašto je to veća katastrofa nego što sada nismo otišli na Evropsko prvenstvo na primer? Ona ekipa tada, na dve utakmice sa Rumunima da ne ode dalje… To je bilo ravno katastrofi i velika sramota! Prvi put smo dobili šamar posle uspeha velikih! Pre toga smo ređali uspehe i bili smo ekipa od koje su svi zazirali. I to godinama!
Ah, ta Argentina…
Tajland i Svetsko prvenstvo 2012. godine priča su za sebe, a naša reprezentacija ponovo nije imala sreće. Završila je prva u grupi ispred Češke, Egipta i Kuvajta, a onda je naletela na Argentinu.
- Na to Svetsko prvenstvo smo došli stvarno spremni. Ja sam imao 37 godina i tada sam bio najspremniji! Toliko sam se pripremao da je to bilo neverovatno! Igrali smo dobro svaku utakmicu. Protiv Češke smo odigrali malo ležernije samo jer nam ta pobeda ništa nije značila, bili smo prvi u grupi… I bojim se ta nam se to malo vratilo kasnije. Otišli smo na Svetsko bez jednog od najboljih igrača, Marka Perića, iz nekih vanfudbalskih razloga, mimoilaženje sa selektorom… To je nama bio veliki problem, Perić je bio jedan od najboljih igrača Evrope i nije bilo lako bez njega otići na Svetsko prvenstvo. Ipak, mi smo igrali vrhunski futsal, došla nam je Argentina u osmini finala i… Ne znam šta da kažem…
Taj meč protiv Argentine završen je porazom od 2:1, ali uz neke nestvarne malere i paranormalna dešavanja…
- Miki Aksentijević ne znam da li je u životu takav gol primio. Udarila ga je lopta u nogu, autogol je bio… Ja sam imao šansu, prekid je prošao, sa stative je ceo gol bio ispred mene… Lopta je udarila u unutrašnji deo stative i odbila se na nemoguć način na drugu stranu! Morala je ili da uđe u gol ili da se meni vrati, milion puta da se ponovi nikada ne bi otišla tamo gde je otišla… Ali desilo se… Ja više nisam bio fokusiran, stalno sam se vraćao na tu situaciju i pitao da li je moguće da lopta nije ušla… Potom je stručni štab napravio veliki kiks, Janjić je dobio drugi žuti karton, mi smo to videli i nismo ga zamenili. Da je bio zamenjen, da je urađena leteća izmena, bio bi izbačen sa klupe i ne bismo imali igrača manje, ovako smo ostali tri na četiri protiv Argentine na dva minuta do kraja pri rezultatu 2:1 za njih. Jurili smo ih, ali nije bilo šansi da izjednačimo… Tu se završava Svetsko prvenstvo.
Kraj
Posle toga, Bojan Đura Pavićević rešio je da kaže dosta.
- Svaki put se nešto desi, neka viša sila… Nije mi žao kad izgubim, a kad je neko bolji od mene, ali kada se ovako nešto desi… Što se tiče igračkih dana, možda mi je ta Argentina najteže pala. To Svetsko prvenstvo je bio veliki udarac za mene… Nisam mogao da shvatim da nikada sreću nismo imali. Možda je čovek subjektivan, nameštali su se i nama neki rezultati kada smo išli na Evropsko, pa bi trebalo biti pošten, tada se možda vratilo. Ali, drugačije je kada je čovek na terenu, kada je vruća glava… I posle te Argentine to je bilo to… Kada sam završio sa reprezentacijom, ja sam izgubio već pola žara za futsalom… Puno liga sam odigrao, čim nisam imao ispred sebe da želim medalju, počeo sam da gubim žar. Posle se desila ta situacija u Kragujevcu i nepravda neviđenih razmera prema Marbu, i to je bila poslednja tačka u mojoj karijeri. Imao sam 38 godina, i to je bilo to.
Prvi i drugi deo emisije "Svet malog fudbala" u kojoj je gost bio Bojan Đura Pavićević, možete pogledati na YouTube kanalu „Mali fudbal velike priče“ dok Vas treći deo, u kom je tema bila aktuelna situacija u futsalu u Srbiji, čeka na istom mestu sledeće nedelje.
Kurir sport / Svet malog fudbala
BONUS VIDEO: